First topic message reminder :

Dogodilo se na današnji dan - 26. oktobar

1685. - Rođen je Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor i virtuoz na čembalu, sin Alesandra (takođe kompozitora, osnivača tzv. Napuljske škole u oblasti opere). Dao je veliki broj kompozicija za čembalo među kojima su najpoznatije sonate.

1863. - U Ženevi je osnovana međunarodna organizacija Crveni krst. Ona ostvaruje brojne i raznovrsne humanitarne zadatke na zdravstvenom i socijalnom polju, a naročito je orijentisana na pružanje pomoći žrtvama rata i drugih nesreća. Ideja o Crvenom krstu (amblem organizacije je krst sastavljen od pet jednakih kvadrata na belom polju) rodila se prilikom bitke kod Solferina 1859, kada je Ženevljanin Anri Dinan, dirnut teškom sudbinom desetina hiljada ratnika napuštenih na ratištu, pokrenuo mesno stanovništo i organizovao ga da dobrovoljno ukazuje pomoć.

1921. - Na smrt vešanjem osuđen je član komunističke terorističke organizacije "Crvena pravda", Alija Alijagić, koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je Zakon o zaštiti države usmeren protiv komunista, poznat kao Obznana, donesen krajem 1920.

1961. - Švedska akademija dodelila je srpskom piscu Ivu Andriću Nobelovu nagradu za književnost; tako je Andrić postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade. Bilo je to visoko priznanje piscu koji je romanima "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Prokleta avlija" i nizom drugih dela prikazao svetu dotad manje poznate ljude i sudbine s nemirnog balkanskog područja.

1984. - U Kaliforniji je dr Leonard Bejli (Leonard L. Bailey) izveo eksperimentalnu operaciju u kojoj je bolesnoj devojčici staroj 14 dana presadio zdravo srce pavijana. Bila je to prva uspešna operacija te vrste, jer su do tada tri osobe imale presađeno životinjsko srce, ali nijedna od njih nije živela duže od tri dana nakon operacije. Dr Bejli je isticao da su šanse da dete sa nerazvijenim imunološkim sistemom odbije tuđe srce manje nego kada je u pitanju odrasla osoba, i bio je u pravu: beba je poživela više nego ijedan primalac životinjskog srca - čitavih 20 dana.

Dogodilo se na današnji dan - 22. novembar


1868. - Održana je prva pozorišna predstava u Beogradu u zgradi na Varoš-kapiji. Bio je to komad "Đurađ Branković" Karla Obernjika.
1890. - Rođen je Šarl de Gol, francuski general i državnik. U Drugom svetskom ratu je organizovao pokret "Slobodna Francuska" (1940-1944) i vojsku za borbu protiv Italijana i Nemaca. Godine 1958. izabran je za predsednika vlade, a 1959. za predsednika Republike.
1906. - S.O.S je usvojen kao novi signal za pomoć.
1928. - U Parizu je premijerno izvedena orkestarska kompozicija "Bolero" Morisa Ravela.
1950 - Zabeležen je najmanji rezultat u NBA ligi. Utakmica između Ft Wayne Pistons-a i Minneapolis Lakers-a završena je rezultatom 19:18.
1956. - U Melburnu su počele 16. moderne Olimpijske igre.
1963. - Hari Li Osvald izvršio je atentat na američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija u Dalasu.
1989. - Jugoslavija je priznala Republiku Koreju (Južna Koreja) i odlučila da s njom uspostavi diplomatske odnose.
1990. - Margaret Tačer podnela je ostavku na mesto premijera Velike Britanije posle 11 godina.
1995. - Posle 1.253 dana blokade, Savet bezbednosti UN jednoglasno je trajno suspendovao sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije.

Umrla je Elizabet Tejlor (79), jedna od najvećih glumica u istoriji Holivuda. Ovu informaciju potvrdio je CNN-u njen predstavnik za štampu.


Slavna glumica je pre dva meseca primljena u bolnicu Sedars Sinaj, zbog smetnji u radu srca.

Zdravlje Elizabet Tejlor godinama je u centru pažnje tabloida. Tumor na mozgu odstranjen joj je 1997, a nekoliko godina pre toga su joj ugrađeni veštački kukovi.

Godine 2006. se pojavila u jednoj TV emisiji kako bi demantovala da boluje od Alchajmerove bolesti. Dve godine kasnije, njen tadašnji portparol je morao da demantuje glasine da je zdravstveno stanje glumice alarmantno.

Elizabeta Tejlor dobitnica je dva Oskara, za filmove "Baterfild 8" i "Ko se boji Virdžinije Vulf?".



Elizabet Tejlor rođena je 27. februara 1932. godine u Hemstedu u Londonu, i mada mnogi misle da je glumica Britanka koja se proslavila u Americi, njena porodica je zapravo iz Arkanzasa u Kanzasu.

Glumom je počela da se bavi veoma rano, još kao devojčica, a iz tog perioda najpoznatiji je nen film "Lesi se vraća kući".

Pored sjajnih uloga, Elizabet Tejlor bila je poznata i zbog uzbudljivog ljubavnog života, a udavala se čak osam puta.

Iza sebe je ostavila četvoro dece, dve kćerke i dva sina.

Dogodilo se na današnji dan - 6. jun






1523. - Gustav I proglašen je za kralja
Švedske. On je poznat kao osnivač dinastije Vaza. Uveo je reformaciju i
oslobodio Švedsku od Danske.

1599. - Rođen je Dijego Velaskez, španski
slikar i jedan od najvećih slikara svih vremena. Najviše je radio na
dvoru Filipa IV. Najčuvenija dela: "Menine", "Prelje", "Predaja Brede",
"Princ Baltazar Karlos na konju", "Apolon u Vulkanovoj kovačnici",
"Bahusov trijumf", "Venera pred ogledalom", "Merkur i Argus", "Ezop",
"Dama sa lepezom"; radio je, dakle, pre svega portrete članova
kraljevske porodice, naglašavajući posebno njihovu izveštačenost, pa i
degenerisanost, ali i portrete dvorskih budala, kepeca, ljudi iz naroda,
kao i mitološke kompozicije, pri čemu su mu za likove paganskih
božanstava neretko pozirali i obični ljudi, štaviše predstavnici
društvenog taloga... Dela mu se nalaze pretežno u muzeju Prado u
Madridu.

1816. - U Novoj Engleskoj je palo deset inči (oko 25 sm) snega. Ova godina je ostala zapamćena kao godina bez leta.

1875. - Rođen je Tomas Man, književnik
koji bez sumnje predstavlja jednu od centralnih pojava ne samo nemačke
već i evropske književnosti prve polovine XX veka, izuzetnog kulturnog
poslenika vazda zainteresovanog za probleme svoga doba, humanistu koji
celokupnom svojom pojavom daleko nadilazi okvire germanske kulture, ali
i, prema pojedinim mišljenjima, jednu od najkontroverznijih pojava
literature minulog veka; stoga i ne čudi mnoštvo kako raznolikih tako i
oprečnih interpretacija Manovog dela i kompleksne stvaralačke ličnosti.
Valja napomenuti da upravo Tomas Man, koji je aleksandrinizam kao
umetničku poziciju svesno izabrao (uspevajući pri tom da preuzet
materijal estetski funkionalizuje u strukturu - stoga u pismu Teodoru
Adornu i govori o "višem prepisivanju"), celokupnim svojim delom
posvedočuje da stvaranje večnih vrednosti ne počiva u grubom odbacivanju
tradicije, već u neprestanom uzdizanju iznad nje. Ovaj veliki
poštovalac minulog tradiciji nije robovao (njegovoj pripovedačkoj
umetnosti nikada nije pretilo da postane epigonska), nego ju je
neprestano prevazilazio (čak i onu tradiciju koju je sam stvarao),
rekapitulirao i kritički osvetljavao putem prepoznatljive ironije,
parodije i humora. Svesno se oslanjajući na tradiciju, Tomas Man stvarao
je, dakle, posve netradicionalno, s tim što njegovom umetničkom
oblikovanju nikada nije zapretila opasnost od "dekadentnog rastakanja".
Man, dakle, kao što primećuje Margerit Jursenar, pripada grupi onih
retkih i "po prirodi opreznih i zamršenih umova", neretko "tajnovitih" i
"neustrašivih", te uistinu "konzervativnih po tome što ne dopuštaju
gubitak nečega što pripada akumulaciji hiljadugodišnjih bogatstava", no
ipak "subverzivnih u njihovoj neprestanoj reinterpretaciji".
Ovaj naoko hladan i uzdržan analitičar, ali i ljupko-podrugljivi
mislilac britkog pera koji svagda "računa s naličjem rečenog", nikada
nije pripadao nijednoj školi niti književnom pravcu, već je, kao i svi
pangenijalni duhovi, svoje obimno delo stvarao jedino po meri sopstvene
zakonomernosti.
Mnogi komentatori i znalci Manovog umetničkog opusa veruju da je ovaj
književnik, iako vrstan kao autor novela izuzetne umetničke vrednosti
("Tonio Kreger", "Smrt u Veneciji", "Tristan", "Prevarena", "Mario i
mađioničar", da pomenemo samo najčuvenije) i esejista oštrih zapažanja,
prevashodno romansijer par excellence. I doista, osmotrimo li Manovo
književno stvaralaštvo kao jedinstvenu celinu, ali i unutar razvoja
nemačke književnosti, čini se da nije preterano reći da glavni doprinos
ovog stvaraoca počiva upravo u oblasti romana. Počev od mladalačkog
romana "Budenbrokovi" koji se, bar kada je o tematici reč, nadovezuje na
reprezentativna dela naturalističke književnosti (kao što je ciklus
romana "Rugon Makar" korifeja naturalističke poetike Emila Zole, čijoj
je popularnosti u Nemačkoj, uzgred rečeno, doprineo i Hajnrih Man) i
zahvaljujući kojem Man već sa 26 godina postaje ne samo zreo već i
poznat stvaralac, preko autobiografskog romana "Kraljevsko visočanstvo",
u kom je prisutna ideja o strogoj sreći, nedovršenih "Ispovesti
varalice Feliksa Krula", dela kojim Man, parodirajući ispovednu prozu i
koristeći strukturu pikarskog romana, ukazuje na konfrontaciju građanina
i umetnika, koji se ovde javlja kao sumnjivo lice, "Čarobnog brega",
prema mnogima centralnog masiva Manovog stvaralaštva, "Josifa i njegove
braće", u kom autor produbljuje, dograđuje i parodira biblijsku
tematiku, "Lote u Vajmaru", romana o starom Geteu i njegovom susretu sa
voljenom Lotom putem kojeg Man, služeći se Geteom kao neprikosnovenom
veličinom germanske tradicije, upućuje Nemačkoj reč osude u želji da
upozori na put Hitlerovog režima, "Dr Faustusa", neosporne krune Manovog
stvaralaštva u kom, vraćajući se Narodnoj knjizi o Faustu, Geteu i
Ničeu, autor kritički osvetljava politička i ratna zbivanja ali i
avangardnu umetnost, pa do romana "Izabranik", koji stoji na samom
zalasku piščevog romansijerskog rada - Tomas Man ne samo da je nemački
roman uveo u krug evropskog romana već je stvorio i specifičnu vrstu
romana koja se, zbog svoje slojevitosti i kompleksne strukture, opire
jednoznačnom tipološkom određenju.

1942. - Izveden je skok u kojem se prvi
put koristio padobran sačinjen od najlona. Inače, još je Leonardo da
Vinči 1514. godine nacrtao jednu skicu padobrana u svojoj beležnici.
Prvi javni skok padobranom izveo je Ž. Garneren 1793. godine. On je
skočio sa visine veće od 600 metara, padobran mu je imao oblik
suncobrana, a bio je sačinjen od belog platna za jedra.

1968. - Senator Bobi Kenedi preminuo je od posledica atentata.

1972. - U eksploziji u najvećem rudniku uglja na svetu, u Rodeziji, poginulo je 427 rudara.

1980. - Bjorn Borg je pobedom nad Džonom Mekinroom osvojio turnir u Vimbldonu.

1985. - Pronađeno je i ekshumicirano telo nemačkog nacističkog vođe dr Jozefa Mengelea.

331. p. n. e. - Aleksandar Veliki porazio je persijskog cara Darija u bici kod Gaugamele, antičkog naselja u Asiriji.

1869. - U Beču su izdate prve razglednice.

1878. - U Nišu je počela da radi gimnazija, u koju je u prvoj školskoj godini upisano 49 učenika.

1892. - Rođena je srpska književnica i
klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu.
Dela: "Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni
problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod speva
Tita Lukrecija Kara (Titus Lukretius Carus) "O prirodi stvari" (De
rerum natura), mnoštvo prevoda na engleski (naročito Petra II Perovića
Njegoša), nemački, francuski i italijanski.

1924. - Radio Beograd počeo je da emituje
program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i
Dobrivoje Petrović su s predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz
učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1.
oktobar je ustanovljen za dan RTV Srbije.

1946. - U Ninbergu je završeno suđenje
dvanaestorici visokih nacističkih oficira. Među onima koji su osuđeni na
smrt vešanjem bili su: Joachim von Ribbentrop, nacistički ministar
spoljnih poslova; Hermann Goering, osnivač Gestapoa i zapovednik Nemačke
avijacije, Wilhelm Frick, ministar unutrašnjih poslova. Sedmorica
drugih, među kojima i Rudolf Hess, bivši Hitlerov zamenik, dobili su
zatvorske kazne u trajanju od deset godina do doživotne. Trojica
preostalih su oslobođeni.

1957. - Umro je srpski biolog i fiziolog
Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije
nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog
organizma stekao svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije
("Đajin metod postizanja hipotermije"). Osnovao je 1910. prvu Katedru za
fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200
naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi udžbenik fiziologije na
srpskom), "Od života do civilizacije", "Pogled u život",
"Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna
biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1988. - Umro je srpski glumac Pavle
Vujisić, "vulkan glume, života i snage", kako ga je opisao Orson Vels
(Welles). Već u prvom filmu, "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića (1950),
nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom
obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne
serije "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sjećaš li
se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula",
"Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop",
"Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh
planinom".

1996. - Savet bezbednosti UN jednoglasno
je ukinuo sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji, zavedene 1992. Srbiji
i Crnoj Gori pod optužbom za učešće u građanskom ratu u delovima
prethodne Jugoslavije.

15. januar




1535. - Henri VIII proglasio je sebe
poglavarom anglkikanske crkve, državne crkve u Engleskoj. Ova crkva
nastala je raskidom engleskog kralja Henrija VIII sa papom Klimentom
VII, Zakonom o suprematu.

1804. - Počela je seča srpskih knezova i
viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom
sultanu Selimu III na zulum dahija. Dahije su uz pomoć jednog trgovca iz
Zemuna saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri
sedmice pogubili su oko 150 ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu
Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i
Hadži-Đeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su
time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret srpskog
naroda, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje
Prvog srpskog ustanka i izbor Đorđa Petrovića Karađorđa u Orašcu 14.
februara 1804. za ustaničkog vođu.

1895. - U Sankt Petersburgu premijerno je izveden balet P. I. Čajkovskog "Labudovo jezero".

1905. - Srpskog protu i poznatog borca
protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari
su u Kumanovu ubili iz zasede kad se vraćao iz crkve. Zbog pretnji
velikobugarskih šovinista, prethodno je izbegao u Srbiju, ali se vratio u
Kumanovo.

1970. - Moamer El Gadafi, mladi libijski kapetan koji je uklonio kralja Idrisa u septembru 1969, proglasio se za premijera Libije.

1998. - Milo Đukanović preuzeo je dužnost predsednika Crne Gore.