Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Заузима
површину од 51.209,2 km².
На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума с дужином обале од 21,2 km^[2]
излази на Јадранско море. Главни град Босне и
Херцеговине је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два
ентитета: Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине
и посебног дистрикта Брчко. У њој живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати, који су конститутивни на цијелој територији
Босне и Херцеговине. Према процјени Агенције за статистику Босне и
Херцеговине од 30. јуна 2008. године број становника је 3.842.265.
Босна и Херцеговина је била једна од 6 република Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије у њој је вођен рат између ова три народа. Рат је
завршен 14. децембра 1995.

Географија
Сателитска слика Босне и Херцеговине










Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном дијелу Балкана. Укупна површина земље је
51.209,2 km² (од тога је 51.197 km² копно, а 12,2 море).
Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина
границе: 932 km), са Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 km) и
Црном Гором на југоситоку (укупна дужина границе: 215 km). Код Неума Босна и Херцеговина излази на Јадранско море, у дужини од 21,2 km.
Границе Босне и Херцеговине су углавном природног поријекла и углавном
је чине ријеке Дрина, Сава, и Уна,
као и планине Динара на југозападу земље.

Крајње тачке Босне и Херцеговине су:

• сјевер: 45° 16' 30" СГШ, 16° 55' 56" ИГД — код села Градина Доња код Козарске Дубице
  
• југ: 42° 33' 00" СГШ, 18° 32' 24" ИГД — код села Подштировник код Требиња
  
• исток: 44° 03' 00" СГШ, 19° 37' 41" ИГД — код села Жлијебац код Братунца
  
• запад: 44° 49' 30" СГШ, 15° 44' 00" ИГД — код села Бугар код Бихаћа.
  

Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске
цјелине: већег босанског дјела на сјеверу (око 42.000 km²) и мањег
хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и
на Херцеговину, са том разликом да је ријеч о
различитим карактерима тла. Босна је насељенија и богатија шумама и
обрадивим земљиштем, док је Херцеговина кршевита.


Маглић, највиши врх Босне и Херцеговине






На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје
Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Област Семберије, између планине Мајевице и ријеке Саве и Дрине, је житница Босне и
Херцеговине.
Динарски дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину
чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим
појасом код Неума и на полуострву Клек избија и на Јадранско море. Значајна
су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских
ријека (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају Неретве од сјевера ка југу, а посебан облик у
крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку
земље (Ливањско поље, Дувањско поље, Попово
поље).
42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само
30,6% земље је обрадиво, док је остатак земље пољопривредно готово
неискоришћено.
Половину површине Босне и Херцеговине покривају шуме.У природне ресурсе Босне и Херцеговине убрајају се: угаљ, железо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, и свакако дрво и знатне водене масе. Највиши врх
Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи дио земље на разини
мора. Ријетки земљотреси и поплаве чине једину озбиљну природну
опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније проблеме природе
спадају загађеност ваздуха из индустијских постројења, општа загађеност
простора због недостатка опште културе и еколошке свјести и велико
крчење шума.