Zidovi me guše, vazduha nemam...
Htela bih poleteti na krilima orla...
Sanjam dečaka malog, tršave
kosice plave...
Trava zelena me zove, mami toplim
obećanjem leta...

Stvarnost li je to?

Pitica na ruci milozvucno
peva...
Zasto te nema, gde se krijes?
Tek se odnekud pojavis,
osmeh tvoj sine...

Za cim zudim?

Ljuta sam.
tuzna sam...
Zaborav trazim
od svega...
Vetar huji, kosu
mrsi...

Gde je kraj?

Umor me slama,
dani se nižu kao lanci
oko mog vrata...
Zvezde tražim,
mesečina mami...

Kuda idem?

Šta mi leži na duši,
to samo Bog i ja znamo.
Pusti drumovi, golo drveće
sanja snove bezimene...
Srce kuca, muzika svira
tamo negde...

Gde su glasovi?

Pahulje igraju samo
njima znan ples,
vetrom gonjene...
Nije mi hladno, greje
me nada, toplija od
sunca, jaca od mraka.

Mnogo li je?

Stani, duso moja, umorna
sam od zurbe vecite...
Gde toliko zurim? Svet
nece stati ako stanem,
dusu da odmorim ja...
Hrast stari me zove,
lezem pod senku njegovu
mira puna...

Svete, gde ce ti dusa?

Sve je iluzija, sad je
tuga ime moje...
Sedim u cosku zaborava,
srce roni suze krvave...
Tunel dugacak, predugacak,
tek slabacak trag svetla titra
na kraju...

Cujem li voz?

Hvala, Vasko, samo te molim da procitas pravilo vezano za ovaj deo foruma.

Tamo gde beskraj počinje,
tu je ljubav...
Na kraju duge, ko može reći
šta je tamo?
U zvezde tonem, ruke širim,
zagrlti svet bih htela, suze
njegove otrti...

Zašto je tako?


Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize