Izbegavajte kancerogene supstance
Ako zelimo da se borimo
protiv raka ne smemo da u organizam unosimo kancerogene
supstance.Dioksini koji nastaju u odredjenim reakcijama plastike posebno
su kancerogene supstance.
Ne hladite u frizideru plasticne boce sa
vodom,ne zagrevajte hranu u mikrotalasnim pecnicama i u plasticnim
posudama-kombinacija masti,plastike i visoke temperature oslobadja
dioksine koji dospevaju u hranu,a onda i u celije,koristite posude od
vatrostalne keramike i stakla za podgrevanje hrane,izbacite i upotrebu
papirnih i pakovanja od stiropora,celofanska pakovanja takodje otpustaju
otrpovne supstance pod dejstvom visoke temperature.

Kako izgladneti celije raka
Efikasan
nacun za borbu protiv raka jeste da se celije raka izgladne,tako sto ih
necemo hraniti namirnicama koje su im potrebne da se razmnoze.U te
namirnice spoada i meso.
Ako se uzdrzimo od jedenja mesa,to oslobadja
vise enzima da napadnu celije raka i dopusta odbrambenim celijama tela
da uniste celije raka.
Nesvareno meso ostaje u crevima,truli i stvara jos vise toksina.

Sta nam pomaze u borbi protiv raka
Rak
je bolest uma,tela i duha.Aktivan i pozitivan duh pomoc ce osobi da
koja se bori protiv raka da prezivi.Bes,stav zameranja(neoprastanja) i
ogorcenja izazivaju stres i kiselost u telu.Naucite da imate duh pun
ljubavi i oprastanja.Naucite da se opustite i uzivate u zivotu.
Neki
dodaci ishrani(antioksidansi,vitamini,minerali...) jacaju imuni
sistem,kako bi omogucili odbrambenim celijama da uniste celije raka.
Vitamin
E izaziva apoptozu,ili programiranu celijsku smrt,sto je normalan metod
organizma da se otarasi ostecenih,nezeljenih ili nepotrebnih celija.
Celije
raka ne mogu da se razmnozavaju u oksigenizovanoj okolini(bogatoj
kiseonikom).Svakodnevno vezbajte i disite duboko kako biste uneli vise
kiseonika na celijski nivo.Terapija kiseonikom je jos jedan nacin da se
uniste celije raka.

Sve ove informacije je klinika Dzon Hopkins
objavila u svojim novinama.Ova informacija je takodje objavljena u
Vojnoj bolnici Valter Rid.

Evo sta dr.Hilda Klark preporucuje obolelima od ove bolesti i zdravima kao preventivu.

Prvo mora da se ocisti telo od parazita,koji su po njenom misljenju izazivaci bolesti.
"Parazit
koji je za to odgovoran je Fasciolopsis buskii,ljudski crevni
metilj,pljosnata glista.On obicno mirno zivi u crevima(sto mu je i
cilj,jer smrt coveka je i njegova smrt).Njihov zadatak je da izbace
larve kroz vasu stolicu do neke bare gde zive puzevi.Ali,kada se jaja
izlegu pre nego sto se izbace iz tela i kada im se dopusti da se
razvijaju unutar vas,stvoreni su uslovi da se razvije rak.Ako jaja
metilja i drugi stadijumi prolaze kroz fazu razvoja u vasim grudima.moze
doci do raka dojke.Ako se to odvija u prostati.moze doci do raka
prostate.Razne vrste raka podrazumevaju da su stadijumi razvoja crevnog
metilja prisutni tu.Potrebna je samo jedna stvar da dovede do eksplozije
njihove reprodukcije:faktor rasta,ortofosfotirozin i tu pocinje rak.
Taj
faktor rasta ne moze da se stvori ako nije prisutan jedan abnormalni
rastvarac,propil alkohol(tacnije,izopropil alkohol).Ako ga ne
unosite,nikako ne mozete dobiti rak.
Neophodno je da ubijete
metilje,oni faktori rasta koji su vec nastali nestace za jedan sat,i ne
moze se vratiti ako se opet ne inficirate tim parazitom.
Takodje je
jednostavno da se oslobodite propil alkohola.Kad jednom prestanete da ga
koristite,i poslednji njegovi tragovi nestace iz tela u roku od tri
dana.
Moramo da se divimo mudrosti tela u njegovim sposobnostima da
povrati zdravlje.Dajte mu bar 50% sansi,ono ce izbaciti napolje te
zlikovce i ponovo uspostaviti red u vasim tkivima.

Proveravajte
etikete i lako cete izbeci propil alkohol.Zagadjivaci koji nisu navedeni
na etiketi predstavljaju ozbiljnu pretnju.Vecina kupovnih sampona
sadrzi propil alkohol,cak i neke "zdrave,ekoloske vrste".
Sve
flasirane vode zagadjene su antisepticima koji se koriste u procesu
flasiranja vode.Taj proces je glavni izvor propil alkohola.
Kozmetika je pretrpana izopropil alkoholom.Napravite sami svoju kozmetiku.

BACITE SLEDECE STVARI
cak i ako se etil alkohol ne navodi na etiketi
-samponi
-lak za kosu i pena
-hladne cerealije,cak i "prirodne"vrste
-kozmetika(napravite je sami za sebe)
-vodica za usta
-kafa
bez kofeina,mesavina biljnih cajeva(biljni cajevi od jedne vrste bilja
su u redu),mozete i sami da napravite mesavine koje vam prijaju
-vitamini,minerali i dodaci ishrani(morate da ih testirate)
-flasirana voda,destilovana voda ili izvorska voda u plasticnim flasama
-alkohol za ciscenje
-beli secer
-sva kozmetika za brijanje,ukljucujuci i losin posle brijanja
-gazirani napici
-kupovni vocni sokovi,cak i "zdrave" vrste

Zapamtite
da se propil alkohol zove jos i propanol,izopropanol,izopropil alkohol i
alkohol za ciscenje.Necete pasti mrtvi ako unesete nesto propil
alkohola,ali cak i mala kolicina moze da rasplamsa vas rak.
Izbegavajte
krajnje pedantno stvari sa ovog spiska.Ako koristite makar i jednu od
ovih stvari,to ce prouzrokovati neuspeh.Vase telo ce nastaviti da
proizvodi ljudski placentalni gonadotropin(HCG) i patologija ce ostati
"neodredjena",ne kancerogena,ali ne bas dobra.
Zato u ovoj knizi
predlazem da se vratite(zapravo,podjete napred) na proizvode koje sami
pravite,hranu koja nije industrijski preradjena i na ograniceni broj
testiranih dodataka."

Jezgra iz kostica sljiva, kajsija i drugih mogu efektno iskoristiti kao prirodni medikament u borbi protiv kancera.
Pogotovu, kada najnoviji podaci navode, da se svake godine u
svetu,otkriju novih, oko 3.000.000 bolesnika sa ovom opakom bolescu.

Zato usmerimo sve snage i znanja u borbi protiv ovog zla.

U
jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin
B17.Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u
jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje,
limuna, kupina, malina, jagoda i drugih.

Nacin delovanja:

U
molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i
jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom
u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno
jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava.
Enzim
betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno
malim kolicinama, pa prakticno ne dolazi do trovanja zdravih celija
organizma.


UKRATKO


Rak voli šecer, a cijanid u JEZGRU koštice ( kajsije, sljive, jabuke i
dr.) je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je
jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom.
Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati.
Dnevna kolicina upotrebe:
Na svakih 2,5 kgr sopstvene tezine po jedno jezgro
Prvo, izmerite sopstvenu telesnu tezinu, potom je podelite sa 2,5 dobicete dnevnu potrebu jezgara. U proseku iznosi oko 30 jezgara dnevno
Svako jezgro u ustima dobro sazvakati i natopiti pljuvackom u ustima potom to progutati.
Namena je, prvenstveno, obolelim od ove opake bolesti a potom prevencijom da do oboljenja ne dodje.

Koja hrana je zdrava, a koju izbjegavati?





Ovo
je ključno pitanje na koje svaki bolesnik treba znati odgovore ukoliko
želi povećati izglede za ozdravljenje. Hrana je bitna pri liječenju već
dijagnosticiranih boelsnika, ali i pri prevenciji da do oboljenja ni ne
dođe. Odgovor na to pitanje je poznat, iako ga mnogi doktori, čak i
onkolozi, nisu svjesni.

Zbog složenosti problema nije moguće dati kratak i istovremeno
kvalitetan odgovor. Toplo vam preporučujemo da pročitate kvalitetnu
knjigu, ili više njih, ukoliko želite kvalitetan odgovor na to pitanje.
Kratak, jako sažet i nedovoljno precizan odgovor bi možda mogao glasiti:

1. Jesti čim više raznolikog i šarenog povrća. Termički ga ne obrađivati već jesti sirovo. Piti sokove od povrća.
   
2. Jesti voće, bobice i orašaste plodove, također bez ikakove termičke obrade.
   
3. Jesti samo određene životinjske proizvode.
   
4. Uzimati mnogo dodataka prehrani (suplemente).
   
5. Ne jesti hranu bazranu na bijelom brašnu ili zaslađenu bijelim
   šećerom. Šećer hrani rak. Hrana ili piće visokog glikemičkog indeksa u
   kratkom roku preplavi krvotok sa šećerom, odnosno nahrani stanice raka.
   
6. Ne dopustiti gubitak tjelesne mase. Većina pacijenata ne umire od tumora direktno, već od tjelesne iscrpljenosti.
   

Ovu tablicu ispišite i zalijepite na frižider:

Ulje od kanabisa-Canabis Oil, leči sve pa i rak

Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino kis u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slucaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina. To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.

Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine, tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni (ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa.
Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.

Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti nove proteine pod pritiskom preživljavanja.

Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgrađeni od amino kisleina i ne sadrže neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u zgrušavanju krvi).
Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...).

Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u krvotok.

Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu. Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom onom koji je u krvnoj plazmi.

Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’ antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj. čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj način naše telo stiče svoj imunitet.

Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.

Linoleinsku i linoleicnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi, genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58% linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog spektra različitih bolesti.
Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu. Linoleinska i linoleicna kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno) za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je početni materijal za treću grupu prostaglandina.

Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može preventirari rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe ćelija.
Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama. Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata.

Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčevwe energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije slobodnih radikala(jbmti izbore). Dovoljan je jedan foton kojeg će uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo.
Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijaklne masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih antioksidanasa i lešinara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamione sadrži seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A iE da se rastvaraju u polinezasićenim masnim kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok životne energije kroz telo.

Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme. Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naš organizam.

Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje kao cigara.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola- kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma.



Muška i ženska konoplja.

Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao Bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda "čarobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji.

Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru oblačili u životinjsku kožu ili su možda znali za tkanje od konoplje? Čime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade?

Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja.

Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: "Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji". (Jezekija 34/29) .

I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nadjete po radnjama).

Zovu je još bhang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.

"Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, " primetio je Karl Sejgan.

BILJKA ZA SVE

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona.

Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.

Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem.

Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.

Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?

Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu", zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo.

Prvi model automobila Henrija Forda, "Model-T", napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. ("Popular mechanics" 1941.)

Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje.

Konstrukcija ove kuće u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje.
Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.

Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali...